Estetska Hirurgija: Da Ili Ne? Kada Je Prihvatljiva Intervencija?

Pitanje estetskih intervencija uvek izaziva žestoke debate. S jedne strane, stoji želja za samopouzdanjem i osećajem lepote, a s druge, strah od neprirodnog izgleda i gubitka autentičnosti. U srcu ove diskusije leži sukob između prihvatanja prirodnog procesa starenja i želje da se taj proces zaustavi ili uspori. Dok neki smatraju da je svaka intervencija nepotrebna i da svaka bora nosi priču o životu koji smo proživeli, drugi ističu pravo pojedinca da radi sa svojim telom ono što želi, ako mu to donosi zadovoljstvo.

Motivacija iza želje za promenom

Osnovni motiv za estetsku hirurgiju često je strah od starenja. Kao što je jedan sagovornik rekao, duša ostaje mlada, dok se telo menja. Ovo osećanje može dovesti do kupovine skupih krema u nadi da će se proces zaustaviti, ali i do razmišljanja o drastičnijim merama. U mladim godinama, ideja o hirurškoj intervenciji može delovati smešno, ali sa godinama perspektiva se menja. Nije isključeno da će se neko, koji je ranije bio skeptičan, ipak odlučiti za malu korekciju.

Posebno je interesantno razmotriti uticaj profesije. Za one koji su stalno pod reflektorima - glumce, političare, spikere - kozmetički zahvati mogu biti deo posla, a nastavak karijere često zavisi od njihovog izgleda. Međutim, kada je takva intervencija uslov za obavljanje posla, to može postati problematično i podstaći na razmišljanje o etičkim granicama.

Prirodan izgled nasuprot hirurškim intervencijama

Mnogi ističu lepotu prirodnog starenja. Postoji posebna draž u ženi koja se brine o sebi, održava liniju, bavi sportom i nosi svoje godine sa stilom. Takve osobe mogu biti lepe i sebi i drugima, sa svim znakovima vremena na licu. Medutim, priznaje se i da, ako je potrebna poneka intervencija da bi se neko osećao lepše, to može biti opravdano. Ključ je u tome da se ne izgubi zdrav razum i realno sagledavanje stvari.

Problem nastaje kada se pretera. Umetnost je naći granicu gde korekcija bora ili popunjavanje bora pomazu da se osoba oseća bolje, a da ne rezultira neprirodnim, "zategnutim" izgledom. Preterivanje, poput previše botoksa ili prevelikih silikonskih implantata, često dovodi do suprotnog efekta - gubi se individualnost, a lice postaje bezizražajno.

Najčešći zahvati i njihovi efekti

Razmotrimo neke od najpopularnijih procedura i šta one zaista mogu, a šta ne mogu da urade.

Face Lifting i Botoks

Face lifting (ili fejs lifting) je zahvat koji može vratiti izgled za oko 10 godina unazad, posebno nakon 45. godine. Dobro urađen facelifting podiže opuštene konture lica i smanjuje vidljivost podbratka. Međutim, loše urađen može rezultovati neprirodno zategnutom kožom, čak i promenom položaja ušiju. Slično tome, botulinski toksin (botox) se koristi za korekciju bora, ali preterana upotreba može dovesti do gubitka mimike, što lice čini "kamenim".

Korekcija nosa i ušiju

Korekcija grbe na nosu ili klempavih ušiju spada u one intervencije koje mogu značajno poboljšati samopouzdanje, posebno ako je neki fizicki detalj izvor neugodnosti. Ovi zahvati su često manje invazivni i imaju visok stepen zadovoljstva pacijenata, jer rešavaju konkretan, jasno definisan problem.

Liposukcija i Obličavanje tela

Liposukcija je metoda za smanjenje masnih naslaga tamo gde dijeta i vežbanje nisu dali rezultate. Može biti efikasna za lokalizovane delove, ali nije zamena za zdrav način života. Povezana procedura, lipoliza, koristi se za razbijanje masnih ćelija. Za obnavljanje volumena, koristi se lipotransfer, gde se sopstvena masnoća prenosi na druge delove tela, poput obraza ili zadnjice.

Kod žena, nakon trudnoće i dojenja, često dolazi do gubitka oblika grudi. U takvim situacijama, smanjenje grudi ili njihovo podizanje (dermolipektomija) mogu vratiti samopouzdanje. Muškarci pak mogu patiti od ginekomastije (povećanja grudne žlezde), što se takode može rešiti hirurški.

Zahvati na očima i usnama

Podizanje kapaka je jedna od najčešćih intervencija koja može ukloniti umoran izgled lica. Slično tome, lip lift (podizanje usne) može dati mladolik izgled usnama. Medutim, preterano popunjavanje usana hijaluronskom kiselinom može dovesti do neprirodnog, "napumpanog" izgleda.

Manje invazivni tretmani

Ne mora sve da se radi "pod nož". Postoje brojni neinvazivni tretmani koji mogu dati odlične rezultate. Ovo uključuje podmlađivanje šaka fillerima, temporalni lifting za podizanje spoljašnjeg dela obrva, ili čak uklanjanje strija i uklanjanje bradavica laserskim tehnikama. Čak i za probleme poput urastalog nokta, postoje hirurška rešenja.

Jedna od modernijih metoda je i upotreba bukalnog masnog jastučeta. Postupak sa bukalnim masnim jastučetom podrazumeva obradu ovog područja kako bi se postigao mladolikiji kontur lica. Stručnjaci koji se bave ovim problemom, poput dr Anice Jevremović, ističu važnost prilagođenog pristupa za svakog pacijenta.

Rizici i psihološki aspekti

Nijedna hirurška intervencija nije bez rizika. Anestezija uvek nosi odredjeni stepen opasnosti, a postoji i mogućnost infekcije, krvarenja ili nezadovoljavajućeg estetskog rezultata. Osim fizičkih rizika, važno je razmotriti i psihološke. Postoji opasnost od zavisnosti od procedura, gde osoba nikada nije zadovoljna rezultatom i ulazi u ciklus stalnih korekcija. Pozitivan efekat je često trenutan, ali trajno zadovoljstvo zahteva i unutrašnji rad na samoprihvatanju.

Kao što je jedan komentator rekao, "skelet i pokreti otkrivaju estetske bahanalije". Pokreti lica i tela otkrivaju prave godine, bez obzira na to koliko je koža zategnuta. Pokušaj da se u četrdesetim izgleda kao u dvadesetim, a onda u pedesetim i dalje, može dovesti do toga da osoba liči na "abonenta Frankestajnovih radionica".

Zaključak: Gde je granica?

Odgovor na pitanje da li je estetska hirurgija potrebna nije crno-beli. Apsolutno odbacivanje ili slepo prihvatanje su jednako štetni. Ključ leži u umerenosti, informisanosti i realnim očekivanjima.

Intervencija je opravdana kada rešava stvaran problem - bilo da je reč o ginekomastiji koja uzrokuje stid, klempavim ušima koje su meta podsmeha, ili opuštenoj koži nakon velikog gubitka kilograma koja ometa kvalitet života. Takode, blage, neinvazivne korekcije poput botoksa za duboke bore ili filler-a za blago popunjavanje bora mogu biti način da se osoba oseća bolje, a da pritom zadrži svoj prirodni izraz.

S druge strane, intervencija postaje problematična kada je motivisana željom da se potpuno negira prirodan proces starenja ili da se bezglavo prate trenutni modni trendovi. Cilj bi trebalo da bude "biti fit i nositi svoje godine kao furija", a ne da se pretvori u kopiju trenutnog ideala lepote koji će se promeniti za nekoliko godina.

Na kraju, svako ima pravo da odluči šta je najbolje za njega. Bilo da se odlučite za korekciju bradavica, lipolizu ili pak odlučite da prihvatite svoje bore i sede vlasi kao znakove življenog života, važno je da ta odluka proizlazi iz ličnog mira i samopouzdanja, a ne iz straha ili pritiska okoline. Kao što je jedna od sagovornica rekla: "Sve što želiš treba da radiš ako će ti to pomoći da se osećaš lepo. Zašto da ne?". Važno je samo da se pri tome ne zaboravi da je prava lepota, ono što čini osobu prepoznatljivom i jedinstvenom, često upravo u onim nesavršenostima koje nosimo kao svoje belege.